Trajni nalozi su zahtevi banci da u dužem vremenskom periodu redovno izvršava plaćanje sa računa korisnika na neke druge, takođe unapred definisane račune. U Srbiji, ova usluga se najčešće koristi za plaćanje mesečnih rekurzivnih računa telekom operatera, računa za struju, komunalnih usluge, lizinga, poreza itd, a takođe za redovno prebacivanje predefinisanih sredstava na račun za štednju, osiguranje i sl. Međutim, kada se radi o plaćanjima prema pravnim licima (Telekom, Telenor, Vip mobile, SBB, Infostan i sl.), ova plaćanja su moguća samo u slučaju da banka kod koje korisnik ima otvoren račun ima ugovorenu saradnju sa tim pravnim licima, što je veoma ograničavajući faktor iz ugla korisnika, jer nisu svi pružaoci usluga povezani sa svim bankama. Sa druge strane, na globalnom nivou, ekonomija pretplate (subscription economy) postaje sve zastupljenija, i korisnici se sve više opredeljuju za model plaćanja mesečne pretplate ne samo na digitalne servise (kao što su Spotify, Netflix, Amazon Prime itd.) već i na robu, pa tako danas čak i sportski brednovi kao što su Nike i Under Armour omogućuju da redovnom mesečnom pretplatom periodično dobijate njihove proizvode.

U svetlu gore navedenih činjenica o stanju u Srbiji, kao i trendovima u svetu, izazov je kreirati mobilno digitalno rešenje koja bi mogla da bude integrisana u sa sistemom Udruženja banaka Srbije, kao krovne organizacije banka u Srbiji, a koja bi povezala krajnje korisnike (građane, tj. korisnike usluga), banke, i sa treće strane pružaoce usluga ili dobara koje karakteriše model plaćanja kroz mesečnu pretplatu. Potrebno je da rešenje bude fokusirano na korisničko iskustvo krajnjeg korisnika, ali i da na jednostavan i efikasan način objasni povezivanje svih ostalih aktera u procesu (jednostavan način iniciranja i uspostavljanja usluge između bilera (pružalaca usluge ili roba) i banaka). Dakle, očekuju se predlozi koncepta front-end rešenja mobilne aplikacije koja bi omogućila najbolje iskustvo korisnika u korišćenju usluge trajnih naloga, i koja bi zamenila, nadogradila i upotpunila instituciju platnog naloga u Srbiji.

U eri digitalizacije i elektronskog poslovanja, pomeraju se i granice načina korišćenja bankarskih usluga. Najveća prepreka veće utilizacije svih mogućnosti koje nove tehnologije donose je uglavnom pravni okvir, koji dosta striktno reguliše bankarsku industriju. Međutim, stvari se i tu menjaju u pozitivnom smeru, a jedan takav primer je i Odluka Narodne banke Srbije (NBS) o identifikaciji na daljinu(Odluka o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije), koja je otvorila mogućnost za kreiranje različitih usluga koje će banke, a kasnije i druge institucije koje budu pratile ovaj trend nuditi građanima. U kombinaciji sa zakonima koji regulišu elektronsku trgovinu i elektronski dokument (Zakon o elektronskoj trgovini i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju) otvaraju se nove mogućnosti za kreiranje naprednih usluga prema krajnjem korisniku.

U kontekstu pravnog okvira koji olakšava identifikaciju korisnika na daljinu, kreirati mobilno rešenje za identifikaciju korisnika (uz korišćenje višefaktorske autentifikacije i korišćenja biometrijskih podataka) koje bi bilo osnov za razvoj i podršku različitim elektronsko-digitalnim servisima koje bi se oslanjale na njega, a koje bi Udruženje banaka Srbije (UBS) moglo da stavi na raspolaganje svim bankama u Srbiji. Osnova svega treba da bude bezbednost i unapređenje korisničkog iskustva krajnjeg korisnika (klijenta banke), koji će kroz ovakvu aplikaciju i osećaj da je proces značajno unapređen i pojednostavljen na raspolaganju imati širi dijapazon bankarskih usluga i proizvoda sa bilo kog mesta u realnom vremenu.

Kreirati digitalno rešenje, koje će služiti kao platforma koja na jednom mestu povezuje različite informacione sisteme i plasira sve one informacije koje su zahtevane od građana i one koje mogu da im budu od koristi. Građanin, tj. korisnik aplikacije treba da bude u centru, i da se prijavi za one informacije i notifikacije koje su njemu bitne, da ih dobija kroz adekvatne kanale (sama aplikacija, e-mail, SMS, Viber...), a samo rešenje, koristeći mašinsko učenje (ML) i veštačku inteligenciju (AI) treba da razvije dobar sistem preporuka koje bi još informacije mogle da budu relevantne svakom pojedinom korisniku. U backendu rešenja, potrebno je osmisliti dobar mehanizam za prikupljanje relevantnih podataka što iz javnih izvora, što kroz API komunikaciju sa institucijama.

Prilikom uvoza polovnog vozila iz inostranstva, u svrhu obračunavanja iznosa poreza koji se treba platiti, potrebno je izvršiti procenu vrednosti vozila. Trenutno, Poreska uprava u saradnji sa MUP-om i Upravom carine vrši procenu vozila koristeći tzv.“kataloge“ odnosno tabele koja pokazuje prosečnu vrednost vozila koju je usvojio AMSS. Ovi katalozi vrednosti vozila se redovno ažuriraju (na nekoliko meseci). Međutim, obračun poreza traje dugo – do dve nedelje. Primer kataloga možete videti na sledećem LINKU.

Osmisliti rešenje koje će u realnom vremenu i svim učesnicima u procesu obračunavanja poreza i prenosa vlasništva nad automobilom iskomunicirati transparentno sve neophodne informacije važne za taj proces i u što većoj meri ga ubrzati. Potrebno je kroz sve online kanale prikupljati podatke o cenama vozila iste marke i posebno razvijenim algoritmima određivati prosečnu vrednost vozila za svaki segment. Upotreba Machine Learning-a (ML) i AI se ohrabruje.